Stranci investirali u Crnu Goru 328 miliona eura

Strani investitori iz više od 60 zemalja u prošloj godini u Crnu Goru su uložili blizu 328 miliona eura neto, saopšteno je iz Centralne banke (CBCG).

Na prvom mjestu je Azerbejdžan, ali iz CBCG nijesu naveli cifru jer se radi samo o jednoj kompaniji pa bi otkrivanje detalja zadiralo u prostor poslovne tajne.
Pobjeda piše da je investicija iz te zemlje Portonovi – Azmont u Kumboru u koji je od početka gradnje do sada, po saopštenjima kompanije sa kraja prošle godine, uloženo 350 miliona eura.

“Na drugom mjestu po neto prilivu investicija je Mađarska sa 57,8 miliona eura, na trećem Ruska Federacija sa 52,5 miliona. Potom slijede Turska sa 51,1 milion i Velika Britanija sa 39,6 miliona eura”, kazali su Pobjedi iz Centralne banke.

Kompletne investicije, odnosno bruto u prošloj godini bile su 843,1 milion eura, što znači da se iz zemlje odlilo 515 miliona eura. Zbog toga su neto investicije bile niže preko 32 odsto nego godinu ranije.

U Centralnoj banci su kazali da to nije za brigu.
“Zadovoljni smo ostvarenim trendom stranih investicija u prošloj godini, jer je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio visokih 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U prošloj godini evidentan je rast ukupnih stranih investicija za 27,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, koji je iznosio 843,1 milion eura što je rezultat povećanja priliva po osnovu vlasničkih i dužničkih ulaganja”, kazali su odgovarajući na pitanje da li je neto smanjenje za trećinu razlog za brigu.
Oni su objasnili da u strukturi bruto vlasničkih ulaganja 337,2 miliona eura se odnosilo na investicije u kompanije i banke što je rast od 47,4 odsto.
Za razliku od CBCG, ekonomski analitičar i profesor na Fakultetu za menadžment, Vasilije Kostić kazao je da ima razloga za brigu, ali ne pretjeranog.

“Ima razloga za zabrinutost, ali ne pretjeranog. Imajući u vidu zabilježeni neto efekat investicionog priliva u prošloj godini, naročito kada toliko zavisimo od priliva stranih investicija, može biti razlog za zabrinutost, ali treba znati da je to proces koji dobija i gubi na snazi pod uticajem nebrojeno mnogo faktora – pa dešavanja od danas ne mora da znače ništa za sjutra. Sa tog aspekta rekao bih da nema uslova za brigu pretjerano”,objasnio je Kostić.

(ondo)

Recent Posts