Iz Smedereva došli na primorje da traže posao, završili u nikšićkom selu na farmi koza

“Nikad ranije nismo ušli u štalu, nismo znali posao, šta koze vole, a šta ne, kako se čuvaju… U početku je bilo straha, šta da radim sa kozama, da li da im priđem. Polako smo naučili sve i zavoljeli životinje”

 

Dragana Stojanović i Filip Stevanović iz Smedereva ljetos su došli na primorje da traže posao i završili u selu Podbožur, dvadesetak kilometara od Nikšića, na farmi koza koju drži Radivoje Rašo Miljanić.

Iako se taj mladi bračni par nikada ranije nije bavio stočarstvom, niti su imali priliku da osjete miris štale, i imali su, kako priznaju, strah i od životinja i od onoga što ih čeka, sada su taj nenadani posao zavoljeli.

“Došli smo u Crnu Goru da tražimo posao. Probali smo na primorju, nismo smo se snašli i na oglasima smo vidjeli da se za farmu koza traže radnici. Našli smo se sa Radivojem, on nam je objasnio kako i šta treba se radi, kakvi su uslovi. Razmišljali smo mjesec dana i odlučili da prihvatimo posao“, priča Dragana.

Priznaje da im je u početku bilo naporno, kao i da ih je bilo strah, ali već nakon mjesec su shvatili da im posao dobro ide od ruke.

“Nikad ranije nismo ušli u štalu, nismo znali posao, šta koze vole, a šta ne, kako se čuvaju… U početku je bilo straha, šta da radim sa kozama, da li da im priđem. Polako smo naučili sve i zavoljeli životinje. Lijepo smo se uklopili i nismo se pokajali što smo prihvatili posao. Radimo sve zajednički. U ovo doba je jarenje i imamo malo više posla, ali to nije ništa strašno. Ljeti Filip uglavnom po cio dan čuva stoku, ujutro i uveče imamo mužu“, objašnjava Dragana njihovu svakodnevicu.

Selo je maltene pusto i, kako Dragana sa osmijehom reče, ne liči na sela po Srbiji, ali to im uopšte ne smeta. Njih dvoje su jedno drugom dovoljni, a samoća se, pored tolike stoke (preko 250 koza, 30 goveda, desetak konja) i ne osjeća.

“Mi smo nama dovoljni. Sve što imamo kažemo jedno drugom, sve što nam treba tu smo. Veoma smo zadovoljni uslovima. Radivoje je veoma korektan, dao nam je i dvadesetak koza i od nas otkupljuje mlijeko. Zbog te korektnosti smo i zavoljeli ovaj posao i odlučili da ostanemo”.

Njih dvoje su nakon desetak godina veze odlučili da ljubav krunišu zajedničkim životom jer, kako priznaju, znali su da je njihova prva ljubav, ujedno i prava. Planiraju i da prošire porodicu kada za to dođe vrijeme.

“U Smederevu sam radila u firmi skoro tri godine. Plata nije bila zadovoljavajuća, stalno smo radili i nismo se ni gledali. Onda smo odlučili da probamo nešto drugo. Planiramo porodicu, ali prvo da nešto zaradimo i steknemo. Može od ovog posla da se uštedi dosta, zato smo ovdje. A opet, naučili smo i nešto novo. Spojili i zadovoljstvo i korist“, kaže mlada Smederevčanka.

Priznaje da im je Nikšić “uzeo” prijatelje, rodbinu, ali sami su izabrali put. Sa tim izborom su se i njihovi saglasili, mada im, kako kaže, nije bilo svejedno.

“Pitali su me kako ću, ne znam ništa oko stoke, ni kod kuće, nikada nisam ušla u štalu, ali rekli su ako je nama dobro, onda je i njima”.

Filip, koji više voli da radi, a manje da priča, kaže da posao nije težak i da se može naći slobodnog vremena i za šetnju po Nikšiću.

“U početku nam je bilo teško, ali poslije mjesec dana potpuno je druga priča. Sada sam sa kozama super, slušaju me i sve znam oko njih da radim”, kaže Filip.

Bio je najplaćeniji fudbaler svog doba, a umro u najvećoj bijedi

Dragana u šali dobacuje da se posebno dobro „sprijateljio“ sa jarcem, vođom stada.

“Mi smo zadovoljni, a vjerujemo i gazda. Lijepo nam je i ostaćemo ovdje koliko možemo“, poručili su mladi Smederevčani.

(Vijesti)

Recent Posts